By Mile 
Orhideje uzgajam više od deset godina i kroz praksu sam naučio šta funkcioniše, a šta ne.
Nisu zahtevne koliko ljudi misle, ali traže tačne uslove i redovno praćenje.
Većina problema nastaje zbog prekomernog zalivanja, lošeg osvetljenja i neodgovarajućeg supstrata.
Ako se ispoštuju osnovna pravila, orhideja može da cveta više puta godišnje i da traje godinama.
U ovom vodiču objašnjavam sve što je potrebno da bi se orhideja pravilno negovala u stanu.
Vrste orhideja za uzgoj u domu
U kućnim uslovima najčešće uzgajam Phalaenopsis orhideje. Otporne su, prilagođavaju se sobnim uslovima i cvetaju više puta godišnje.
Osim njih, uzgajao sam i Dendrobium, Cattleya i Oncidium.
Phalaenopsis je najzahvalniji za početnike.
Dendrobium traži više svetla i hladniji period da bi cvetao.
Cattleya zahteva više svetlosti i tačan režim zalivanja.
Oncidium voli visoku vlažnost i dobro provetren supstrat.
Kod izbora vrste gledam dostupnost biljke, njene potrebe i uslove koje mogu da joj pružim. Ne preporučujem retke i zahtevne vrste ako nemate iskustva.
Vanda orhideje izgledaju atraktivno, ali traže stalnu vlagu i svetlost, što nije lako obezbediti u stanu. Kad biram orhideju, gledam stanje korena, listova i prisustvo štetočina.
Ne kupujem biljke koje su u punom cvetu, jer se teže prilagođavaju novoj sredini. Pratim uslove koje mogu da pružim – svetlost, temperaturu i vlažnost
Biram vrste koje odgovaraju tome. Phalaenopsis ostaje moj izbor za dugotrajnu i stabilnu negu u stanu.
Gde postaviti orhideju u stanu
Orhideju uvek stavljam blizu prozora, ali bez direktnog sunca. Najbolje rezultate sam imao kada je biljka bila na istočnom ili zapadnom prozoru.
Na južnoj strani obavezno koristim zavesu ili roletnu da filtriram svetlost. Severni prozor ne daje dovoljno svetla. Ako je jedina opcija, uključujem veštačko osvetljenje.
Orhideje traže jaku, ali indirektnu svetlost. Držim ih dalje od grejalica, klima uređaja i promaje. Te promene štete cvetovima i korenu.
Nikad ih ne stavljam na hladne prozorske daske zimi. Biljka ne podnosi hladan vazduh oko korena. Saksiju postavljam na podlogu s kamenčićima i malo vode kako bi imala vlagu u vazduhu.
Ne sme da stoji direktno u vodi. Orhideja ne voli da se pomera. Jednom kada pronađem odgovarajuće mesto, ostavljam je tu.
Promena lokacije stresira biljku. Pratim listove – ako požute ili se izvijaju, menjam položaj. Biljka sama pokazuje da li joj mesto prija.
Svetlost, temperatura i stabilnost mesta su osnovni uslovi za uspešan rast.
Kako zalivati orhideju
Zalivam orhideju jednom nedeljno tokom zime, a leti češće – svakih 4 do 5 dana. Uvek koristim odstajalu vodu sobne temperature. Nikada ne zalivam hladnom vodom.
Najbolji način koji koristim jeste potapanje saksije u vodu na 15 minuta, pa ostavim da se dobro ocedi. Važno je da voda ne ostane u središtu rozete, jer to truli biljku.
Koren mora da se osuši između dva zalivanja. Ako je koren siv ili svetlozelen, tada je vreme za vodu. Ako je tamnozelen i vlažan, ne dodajem ništa.
Orhideja ne podnosi prekomerno zalivanje. Saksija mora da ima dobre drenažne rupe. Ako koristim ukrasnu saksiju bez rupa, uvek unutra ostavim plastičnu sa rupama.
Uz veliki izbor saksija, posmatram i težinu iste – kad je lagana, vreme je za zalivanje. Ne zalivam redovno po rasporedu, već po stanju biljke.
Orhideje se zalivaju kad im to treba, a ne po navici. Ne koristim prskanje listova kao zamenu za zalivanje. Vlaga u vazduhu jeste važna, ali voda mora doći do korena.
Temperatura i vlažnost vazduha
Orhideje najbolje uspevaju na temperaturi od 18 do 25 stepeni. Noću može pasti do 16, ali ne niže. Tokom zime izbegavam hladan vazduh sa prozora.
Koristim podlogu od stiropora ispod saksije. Leti pazim da temperatura ne pređe 30 stepeni. Ako jeste, provetravam prostoriju i povećavam vlažnost.
Vlažnost vazduha držim između 50 i 70%. U suvim stanovima, naročito zimi zbog grejanja, koristim ovlaživače. Ponekad stavim posudu s vodom pored biljke.
Ne prskam orhideje direktno, jer to izaziva truljenje pupoljaka i listova. Ujutru otvorim prozor da se zamena vazduha desi prirodno.
U kupatilu orhideje uspevaju samo ako ima dovoljno svetla. Kombinacija tople temperature i visoke vlažnosti pogoduje im, ali mora postojati cirkulacija vazduha.
Bez nje dolazi do razvoja gljivica. Ako primetim zgužvane listove ili opadanje cvetova, proverim uslove. Uvek koristim termometar i higrometar da tačno znam situaciju.
Orhideje zahtevaju stabilnost i pravilno izbalansirane uslove. Ne uspevaju u ekstremima.
Zemljište i saksije za orhideje
Za orhideje koristim specijalni supstrat, nikad običnu zemlju. Najčešće biram mešavinu kore bora, uglja i malo sfagnum mahovine.
Supstrat mora da bude vazdušast i da omogućava dobar protok vazduha do korena. Kora ne sme biti presitna, jer zadržava vlagu i guši koren.
Saksije koristim providne i plastične, sa više rupa. Kroz providnu saksiju pratim stanje korena – zdrav je kada je zelen, a suv kad postane siv.
Ne koristim keramičke ili staklene saksije bez rupa, jer zadržavaju vlagu i dovode do truljenja. Ako je biljka u ukrasnoj saksiji, uvek ima unutrašnju plastičnu saksiju sa rupama.
Presađujem orhideju na svake dve godine ili kada koren preraste saksiju. Prilikom presađivanja uklanjam trule i suve delove korena.
Nikada ne presađujem tokom cvetanja. Supstrat menjam čim postane rastresit ili se pojavi buđ. Pravilna kombinacija supstrata i saksije čini osnovu za zdrav rast.
Ne eksperimentišem sa zemljama za drugo cveće. Orhideji je potreban specifičan uslov – koren mora da diše, a ne da se guši. Bez toga, nema ni rasta ni cvetanja.
Prihranjivanje i đubrenje
Orhideju prihranjujem jednom u dve nedelje tokom aktivnog rasta, a zimi jednom mesečno ili nikako.
Koristim specijalno đubrivo za orhideje, rastvoreno u vodi u slabijoj koncentraciji nego što piše na pakovanju. Uvek zalivam prvo čistom vodom, pa tek onda prihranjujem.
Nikad ne đubrim biljku koja je suva. Đubrivo nanosim samo na koren, nikad na listove. Tokom cvetanja koristim đubrivo s više fosfora, a tokom rasta s više azota.
@plantagenije Prirodna prihrana za biljke. #plantagenije #viro #viral #fyp #balkantiktok #srbijafyp #zdravlje #biljke #hrana #edukacija
Ako preteram s đubrivom, koren se spaljuje. Zato vodim računa da ne ostaje ostatak đubriva u saksiji. Ponekad ispiram supstrat čistom vodom da uklonim naslage.
Ne koristim univerzalna đubriva jer imaju pogrešan odnos hranljivih materija. Orhideja ne traži mnogo, ali traži pravilnost i tačnost.
Bolje slabije i redovno, nego obilno i retko. Ako listovi požute ili se pojave naslage na korenu, odmah prekidam sa đubrenjem i proveravam stanje biljke.
Dobro đubrenje ubrzava rast i podstiče cvetanje, ali ako se ne sprovodi pravilno, šteti biljci više nego što pomaže.
Razmnožavanje orhideja kod kuće
Orhideju najčešće razmnožavam kada pusti bebu – keiki. Keiki se formira na stabljici, obično nakon cvetanja.
Kada razvije 2-3 lista i koren dužine barem 5 cm, odvajam ga sterilnim makazama. Zatim ga sadim u manju saksiju sa svežim supstratom.
Nakon presađivanja, držim ga u toplom i vlažnom prostoru, ali bez direktnog sunca. Zalivam štedljivo dok se ne primi.
Osim keikija, neke vrste mogu da se razmnože deljenjem žbunova, ali to radim samo sa Dendrobium i Cattleya vrstama koje imaju više pseudolukova.
Prilikom deljenja, pazim da svaki deo ima koren i bar jedan zdrav pseudoluk. Ne razmnožavam orhideje semenom kod kuće – taj proces zahteva sterilne uslove i laboratorijsku opremu.
U kućnim uslovima razmnožavanje je sporo, ali moguće uz strpljenje. Ne žurim i ne silim biljku. Keiki se formira samo kada su uslovi odgovarajući.
Ako biljka nije zdrava, ne pokušavam razmnožavanje. Pratim stanje i čekam da prirodno razvije potomak.
Česte greške pri nezi orhideja
Najčešće greške koje sam video kod ljudi su prekomerno zalivanje i pogrešno osvetljenje. Orhideja truli kad je stalno mokra.
Ne treba je zalivati po rasporedu, već po potrebi. Mnogi je drže na direktnom suncu – to spaljuje listove. Ili je stave u tamni ugao – tada ne cveta.
Druga česta greška je korišćenje obične zemlje. Koren se guši i brzo propada. Ljudi često zaborave da orhideja traži vlažan vazduh, ali suv supstrat.
Takođe, često presađuju biljku dok cveta – to je stres i može prekinuti cvetanje. Upotreba pogrešnog đubriva ili prevelika doza takođe šteti.
Još jedna greška je premeštanje biljke s mesta na mesto. Orhideji treba stabilno okruženje. Prskanje vodom po listovima uveče uzrokuje truljenje.
Ako se ne uklone suvi delovi korena ili se biljka ne provetrava, dolazi do pojave gljivica. Greške se mogu ispraviti ako se primete na vreme.
Najvažnije je da se biljka posmatra redovno i da se reaguje odmah kad se vidi problem.