By Mile 
Zamiokulkas zamifolija (Zamioculcas zamiifolia), poznatija kod nas prosto kao ZZ biljka ili zanzibarski dragulj, stigla je iz sušnih predela istočne i jugoistočne Afrike pravo u naše dnevne sobe i kancelarije.
Retko koja sobna biljka izaziva toliko poverenja kod ljudi koji misle da imaju „crni palac“ – a razlog je jednostavan: zamiokulkas prosto ne traži mnogo.
Sjajni, tamnozeleni listovi rastu i tamo gde druge biljke odavno uvenu, pa nije čudo što je ova vrsta poslednjih godina postala prava zvezda među ljubiteljima zelenila u Srbiji.
Ako ste ovde stigli samo da brzo proverite osnove – evo ih u kratkim crtama: zamiokulkas se zaliva tek kada se zemlja potpuno osuši, što je obično na dve do tri nedelje, drži se na mestu sa indirektnom svetlošću, a idealna temperatura mu je između 18 i 24°C.
Presađuje se svake dve do tri godine, đubri umereno tokom proleća i leta, a ono što se u većini vodiča preskoči – blago je toksičan i za ljude i za kućne ljubimce, pa ga treba držati van domašaja dece i mačaka koje vole da glođu lišće.
U nastavku teksta stoji sve što treba da znate o ovoj biljci, provereno i dopunjeno.
| Šta | Preporuka |
|---|---|
| Zalivanje | Tek kad se zemlja potpuno osuši (na 2-3 nedelje) |
| Svetlost | Indirektna, podnosi i polusenku |
| Temperatura | 18-24°C, izbegavati ispod 10°C |
| Zemljište | Propusno, mešavina za kaktuse/sukulente |
| Đubrenje | Jednom mesečno, proleće i leto |
| Presađivanje | Svake 2-3 godine |
| Toksičnost | Blago toksičan (kalcijum-oksalat), oprez sa decom i ljubimcima |
Poreklo i osnovne karakteristike zamiokulkasa
Zamiokulkas zamiifolia pripada porodici Araceae (kao i filodendron i mirna lilija) i predstavlja jedinu vrstu u svom rodu.
Prirodno stanište ove biljke je zapravo šire nego što se obično navodi – pored Kenije, Tanzanije i ostrva Zanzibar (po kome je i dobila nadimak zanzibarski dragulj), zamiokulkas raste i u Mozambiku, Malaviju, Zimbabveu, kao i u regionu KvaZulu-Natal u Južnoj Africi.
U divljini se najčešće nalazi u suvim, kamenitim šumama i na travnatim padinama, u senci gušćeg rastinja – baš zato tako lako podnosi manje osvetljene prostorije u našim domovima.
Botanički gledano, zamiokulkas nema pravu nadzemnu stabljiku – ono što izgleda kao stabljika zapravo je peteljka lista koja izrasta direktno iz podzemnog rizoma.
Sjajni, kožasti, tamnozeleni listići raspoređeni su duž mesnatih peteljki koje u unutrašnjem uzgoju obično dostignu 60 do 90 cm visine.
Rizomi ispod površine zemljišta služe kao rezervoari vode, što biljci omogućava da preživi duge periode suše – ista strategija koju koristi u svom prirodnom staništu.
Retko i sporo, ali zamiokulkas ume i da procveta – cvet mu je mali i skrivenog izgleda, sličan cvetu mirne lilije, pa ga u sobnim uslovima gotovo niko i ne primeti.
| Osobina | Podatak |
|---|---|
| Porodica | Araceae |
| Prirodno stanište | Kenija, Tanzanija (Zanzibar), Mozambik, Malavi, Zimbabve, Južna Afrika |
| Visina biljke | 60-90 cm |
| Tip korena | Rizomi (skladište vodu) |
| Listovi | Sjajni, kožasti, tamnozeleni |
| Toksičnost | Blago toksičan (kalcijum-oksalat) |
Da li je zamiokulkas otrovan?
Pažnja: zamiokulkas sadrži kristale kalcijum-oksalata u svim delovima biljke, što ga svrstava u blago toksične biljke – slično većini srodnika iz porodice Araceae. Ako list ili stabljika dospeju u usta deteta ili kućnog ljubimca, može doći do nadražaja usne duplje, grla i probavnog trakta, praćenog pojačanim lučenjem pljuvačke, povraćanjem ili otežanim gutanjem. Sok biljke takođe može izazvati blagu iritaciju kože ili očiju kod osetljivijih osoba.
Istini za volju, ozbiljnija trovanja su retka i ne postoje pouzdani dokazi da je zamiokulkas opasan po život – reputacija „otrovne“ biljke uglavnom dolazi od pripadnosti porodici Araceae, a ne od konkretnih, potvrđenih slučajeva. Ipak, opreznost ne škodi: biljku držite van domašaja male dece i mačaka koje vole da glođu lišće, a posle presađivanja ili rezidbe obavezno operite ruke.
Kompletna nega zamiokulkasa
Zalivanje
Da se ne lažemo – zalivanje je tačka na kojoj najviše vlasnika pogreši, i to u pogrešnom pravcu od onog koji očekuju.
Preterano zalivanje, a ne zaboravljeno zalivanje, ubica je broj jedan ove biljke. Rizomi zadržavaju dovoljno vode da zamiokulkas preživi i po mesec dana bez zalivanja, pa zemljište treba da se potpuno osuši pre sledećeg zalivanja – u praksi je to otprilike svake dve do tri nedelje tokom proleća i leta, a još ređe u jesen i zimu, kada biljka usporava rast.
Ako primetite da listovi žute dok je zemlja i dalje vlažna, to je gotovo uvek znak da ste preterali sa vodom, a ne da je biljka žedna.
Osvetljenje
Zamiokulkas voli indirektnu, ali dovoljno jaku svetlost. Sa druge strane, i to je razlog njegove popularnosti, podnosi i uslove slabijeg osvetljenja bolje od skoro svake druge sobne biljke.
Direktno sunce, naročito leti, može da isprži listove, pa je najbolje birati mesto pored severnog ili istočnog prozora, ili nešto dalje od južnog.
U potpunom mraku ipak neće opstati – nešto svetla mu je uvek potrebno, samo ne mora biti mnogo.
Temperatura i vlažnost vazduha
Idealna temperatura za zamiokulkas kreće se između 18 i 24°C, što se sasvim prirodno poklapa sa temperaturom u većini naših domova tokom cele godine.
Biljka ne voli nagle promene i promaju, a duže izlaganje temperaturama ispod 10°C može trajno oštetiti rizome, dok rast primetno usporava već ispod 15°C.
Standardna vlažnost vazduha u stanu joj sasvim odgovara – ne zahteva dodatno vlaženje niti prskanje listova.
Zemljište i presađivanje
Pre svega, zemljište za zamiokulkas mora da bude propusno – mešavina za kaktuse i sukulente, eventualno dopunjena perlitom, savršen je izbor.
Presađivanje se radi svake dve do tri godine, po pravilu u proleće, i to samo kada koren potpuno ispuni posudu.
Nova saksija ne treba da bude mnogo veća od prethodne – previše prostora oko korena samo produžava vreme koje zemljištu treba da se osuši između zalivanja, a to opet povećava rizik od truljenja.
Đubrenje
Đubrenje zamiokulkasa ide jednom mesečno tokom proleća i leta, razblaženim tečnim đubrivom za zelene sobne biljke – otprilike na pola preporučene doze, jer ova biljka ne voli višak soli u zemljištu. Tokom jeseni i zime, kada je biljka u mirovanju, đubrenje potpuno izostavite.
Razmnožavanje
Razmnožavanje zamiokulkasa moguće je na tri načina, sa različitim stepenom strpljenja:
- Listom – odsečeni list se stavi u vlažan supstrat ili čak u vodu i čeka se da razvije sopstveni mali rizom. Ovo je najsporiji metod i može potrajati i do godinu dana pre nego što se pojavi vidljiv novi izdanak.
- Delom stabljike – stabljika sa nekoliko listića postavi se u vodu ili vlažnu zemlju, uz nešto brže ukorenjavanje od pojedinačnog lista.
- Deljenjem rizoma – najbrži i najpouzdaniji metod, koji se najlakše radi prilikom redovnog presađivanja, kada se rizom podeli oštrim, čistim nožem na dva ili više dela, od kojih svaki mora imati bar jedan zdrav izdanak.
Najčešći problemi kod zamiokulkasa
Hajde da budemo iskreni – iako je zamiokulkas jedna od najotpornijih biljaka koje možete uzgajati, i njemu se ponekad nešto zakomplikuje.
Evo najčešćih problema i kako da ih prepoznate:
| Problem | Najčešći uzrok | Rešenje |
|---|---|---|
| Žuti listovi | Preterano zalivanje, truljenje rizoma | Prekinite zalivanje, proverite rizome, po potrebi presadite u suvo zemljište |
| Meke, klonule stabljike | Preterano ili nedovoljno zalivanje | Proverite čvrstinu stabljike pri osnovi, uklonite trule delove |
| Smeđi vrhovi listova | Suv vazduh ili voda sa hlorom/fluoridom | Koristite odstajalu ili filtriranu vodu |
| Spor rast, bez novih listova | Malo svetla ili nedostatak hranljivih materija | Premestite na svetlije mesto, đubrite tokom sezone rasta |
| Paučina ili beličaste naslage | Grinje ili štitaste vaši | Obrišite listove vlažnom krpom, po potrebi tretirajte insekticidnim sapunom |
Najčešća pitanja o zamiokulkasu
Za kraj
Sve u svemu, zamiokulkas je dokaz da sobna biljka ne mora da bude zahtevna da bi bila lepa.
Retko zalivanje, umereno svetlo i propusna zemlja – to je gotovo sve što mu je potrebno da godinama, pa i decenijama, raste u istoj saksiji i nagrađuje vas sjajnim tamnozelenim lišćem.
Uz malo opreza kada su u pitanju deca i kućni ljubimci, ova biljka će vam praviti društvo u hodniku, kancelariji ili bilo kom uglu doma kome nedostaje malo zelenila – bez ikakvih posebnih zahteva zauzvrat.