By Mile 
Sobne biljke ne rastu samo iznad zemlje. Dok se razvijaju listovi i novi izdanci, koren se istovremeno širi kroz supstrat i zauzima sve veći deo saksije. Kada koren ispuni gotovo sav raspoloživi prostor, biljka može početi da stagnira iako na prvi pogled deluje zdravo.
Presađivanje zato nije samo estetska promena saksije. Njegova svrha je da biljci obezbedi dovoljno prostora za dalji razvoj korena, svež supstrat i bolje uslove za usvajanje vode i hranljivih materija.
Ne postoji pravilo da svaku sobnu biljku treba presađivati jednom godišnje. Neke vrste rastu brzo i traže veću saksiju češće, dok spororastuće biljke mogu godinama ostati u istoj posudi. Mnogo je važnije pratiti stanje korena, supstrata i same biljke.
Kako prepoznati da je vreme za presađivanje
Najjasniji znak je korenje koje počinje da izlazi kroz drenažne otvore na dnu saksije. Ako pažljivo izvadite biljku i primetite da je koren napravio gustu mrežu oko celog busena, verovatno joj je postojeća posuda postala mala.
Na problem može ukazivati i promena načina na koji zemlja prima vodu. Ako voda odmah prolazi kroz saksiju, moguće je da je ostalo veoma malo supstrata koji može da je zadrži. Sa druge strane, ako se voda dugo zadržava na površini, zemlja može biti previše zbijena ili izgubiti strukturu.
Bela korica na površini zemlje ili obodu saksije takođe može biti signal da je vreme za proveru supstrata. Najčešće nastaje zbog nagomilavanja minerala iz vode ili đubriva.
Sama po sebi ne znači da biljka mora u veću saksiju, ali ako se pojavljuje zajedno sa zbijenom zemljom i slabijim rastom, zamena supstrata može biti korisna.
Još jedan znak je nestabilnost biljke. Kada lisna masa postane velika u odnosu na malu i laganu saksiju, biljka počinje da se naginje ili lako prevrće. U tom slučaju često je potrebna šira ili teža posuda.
Zastoj u rastu takođe može biti povezan sa tesnom saksijom, ali tek kada se isključe drugi uzroci kao što su nedostatak svetla, nepravilno zalivanje, bolesti ili štetočine.
Kada je najbolje vreme za presađivanje
Za veliki broj sobnih biljaka najbolji period je kraj zime i proleće, kada biljka ulazi u fazu aktivnijeg rasta. Dani su duži, ima više svetlosti i koren lakše nastavlja razvoj nakon presađivanja.
Jesen nije nužno loš period, ali nije automatski najbolji za sve vrste. Kako se količina svetlosti smanjuje, mnoge biljke usporavaju rast i mogu sporije da se prilagođavaju novoj saksiji.
Ipak, ako postoji ozbiljan problem sa korenom, trulež, veoma loš supstrat ili izrazito mala saksija, nema potrebe čekati proleće. U takvim situacijama biljku treba presaditi kada problem postane očigledan.
Najbolje vreme zato ne zavisi samo od kalendara, već i od razloga zbog kojeg se presađivanje radi.
Recimo, najbolje vreme za presađivanje orhideja je nakon cvetanja, kada biljka započinje novi ciklus rasta.
Kako izabrati odgovarajuću saksiju
Jedna od najčešćih grešaka je izbor prevelike saksije. Ideja da će biljka imati više prostora za rast zvuči logično, ali u praksi može napraviti problem.
Velika količina zemlje oko malog korena ostaje vlažna duže nego što biljka može da je iskoristi. To povećava rizik od prekomernog zadržavanja vode i problema sa korenom.
Kod većine sobnih biljaka dovoljno je izabrati saksiju čiji je prečnik približno 2 do 4 cm veći od prethodne.
Još važnije od veličine jeste da saksija ima otvor za drenažu. Višak vode mora imati način da izađe iz posude. Ukrasne saksije bez otvora bolje funkcionišu kao spoljne posude u koje se stavlja manja plastična saksija sa drenažom.
Materijal saksije takođe može uticati na zalivanje. Terakota brže ispušta vlagu, dok plastične i glazirane posude duže zadržavaju vodu. Zato izbor treba prilagoditi i vrsti biljke.
Koji supstrat koristiti
Ne postoji jedna mešavina zemlje koja odgovara svim sobnim biljkama.
Univerzalni supstrat može biti dobar izbor za veliki broj vrsta, ali sukulenti, kaktusi, orhideje i neke tropske biljke imaju drugačije potrebe.
Dobro pripremljen supstrat treba da zadrži dovoljno vlage, ali i da ostane dovoljno rastresit kako bi vazduh dopirao do korena.
Perlit, kokosova vlakna, kora i slični materijali mogu pomoći u poboljšanju strukture, ali odnos tih komponenti treba prilagoditi konkretnoj biljci.
Važnije je razumeti šta biljci odgovara nego koristiti jednu univerzalnu formulu za sve saksije u stanu.
Kako pravilno presaditi sobnu biljku
Pre početka pripremite novu saksiju i odgovarajući supstrat. Biljku pažljivo izvadite iz postojeće posude tako što ćete pridržavati busen i osnovu biljke, a ne povlačiti listove ili stabljiku.
Kada je izvadite, pregledajte korenje. Ako je koren veoma zbijen i kruži oko busena, spoljne delove možete blago razmrsiti prstima. Mekani, truli ili vidno oštećeni korenovi mogu se ukloniti čistim alatom.
Nema potrebe potpuno uklanjati staru zemlju sa zdravog korena ako za to ne postoji poseban razlog.
Na dno nove saksije stavite dovoljno supstrata da biljka ostane približno na istoj dubini na kojoj je rasla ranije. Zatim popunite prostor oko korena svežom zemljom.
Supstrat treba lagano rasporediti prstima, ali ga ne treba snažno pritiskati. Korenovom sistemu je potreban i vazduh, pa preterano sabijena zemlja može otežati drenažu.
Na vrhu saksije ostavite malo slobodnog prostora kako se voda tokom zalivanja ne bi prelivala preko ivice.
Da li treba staviti kamenčiće na dno saksije
Kamenčići i šljunak često se koriste kao „drenažni sloj“, ali nisu zamena za otvor na dnu saksije.
Ako posuda nema gde da ispusti višak vode, sloj kamenja neće rešiti problem.
Mnogo je važnije imati odgovarajući drenažni otvor i kvalitetan, dovoljno rastresit supstrat.
Ako je rupa na dnu velika i zemlja ispada kroz nju, može se staviti mala mrežica ili komad materijala koji sprečava ispadanje supstrata, ali ne blokira protok vode.
Nega nakon presađivanja
Posle presađivanja biljci treba vreme da se prilagodi.
Kod većine klasičnih sobnih biljaka može se obaviti umereno zalivanje kako bi se supstrat ravnomerno slegao oko korena. Kod sukulenata i biljaka kojima je koren tokom presađivanja više oštećen potrebno je biti oprezniji sa vodom.
Ne postoji univerzalno pravilo da svaka biljka treba da ostane bez vode sedam ili deset dana. Režim zalivanja treba prilagoditi vrsti biljke, stanju korena i vlažnosti supstrata.
Sa đubrenjem takođe ne treba žuriti. Svež supstrat često već sadrži hranljive materije, dok biljka neposredno nakon presađivanja prvo treba da obnovi koren i prilagodi se novim uslovima.
Najbolje je sačekati da se pojavi normalan novi rast.
Biljku prvih dana ne treba nepotrebno premeštati. Ostavite je na mestu sa svetlosnim uslovima koji odgovaraju njenoj vrsti i pratite kako reaguje.
Najčešće greške kod presađivanja
Najčešći problem je prevelika saksija, jer veća količina vlažne zemlje može dovesti do problema sa korenom. Druga česta greška je korišćenje pogrešnog supstrata.
Probleme mogu napraviti i saksija bez drenažnog otvora, preterano sabijanje zemlje, grubo razdvajanje zdravog korena i previše duboko postavljanje biljke.
Nije dobro ni odmah početi sa intenzivnim đubrenjem ili često zalivati samo zato što je biljka upravo presađena.
Presađivanje treba da poboljša uslove u kojima biljka raste, a ne da joj istovremeno promeni sve uslove nege.
Često postavljena pitanja
Zaključak
Presađivanje sobnih biljaka najbolje je raditi kada za to postoji stvarna potreba. Korenje koje izlazi kroz otvore na saksiji, veoma zbijen busen, problemi sa zalivanjem, nestabilnost i usporen rast predstavljaju najčešće signale.
Nova saksija kod većine biljaka treba da bude samo nekoliko centimetara šira od stare. Još važnije je da ima dobru drenažu i da se koristi supstrat prilagođen konkretnoj vrsti.
Sam postupak nije komplikovan. Biljku treba pažljivo izvaditi, pregledati koren, postaviti je na približno istu dubinu i popuniti prostor svežim supstratom bez jakog sabijanja.
Nakon toga najvažnije je omogućiti stabilne uslove i dati biljci dovoljno vremena da se prilagodi. Pravilno presađivanje ne mora odmah izazvati eksplozivan rast, ali stvara osnovu da koren nastavi normalno da se razvija.